Utisci iz Amsterdama

Skoro godinu dana nakon puta u Amsterdam, uspomene ne jenjavaju. Slike u glavi su žive, osećam puls grada. Ali sve ovo vreme mi je bilo teško da pronađem prave reči kojima bih prenela svoje uspomene; ne želim da ih oskrnavim ali opet želim da ostanu negde zabeležene. Možda čak i ove reči koje slede nisu prave, ali usudiću se da pokušam.

3535km i 3 zemlje u 7 dana čekalo je na nas. 50 minuta pre zakazanog polaska šaljem poruku Filipu da ga obavestim da čekam tramvaj i stižem uskoro. „Ne verujem ti, sigurno se još nisi ni spakovala!“.  Šta ću kada se uvek pakujem u pola sata pre polaska, nekim starim navikama nema leka. :) Ali u svoju odbranu, celo jutro sam provela cupkajući u stanu od uzbuđenja. Nakon toliko godina želje da posetim Holandiju – sprem’te se, siru i lale, stižem!

Vreme je nešto pre 7 izjutra. Praskozorje, i ona najlepša boja neba tik pred svanuće. Iako je tek početak novembra, novogodišnje sijalice osvetljavaju grad. Kanali svetlucaju, a ako tome pridodamo i činjenicu da se nisam ni razbudila kao čovek, lako je shvatiti zašto sam se odmah osetila kao u gradu iz bajke. No, tu su biciklisti za brzinsko razbuđivanje, ali o njima ću malo kasnije.

Prvog dana u Amsterdamu nas je dočekala kiša. Ništa strašno, vadim iz ranca kabanicu. Žutu, naravno, jer (da citiram Filipa) kako zaboga da ideš u Holandiju bez žute kabanice! Pastelne kućice i mokra kaldrma uspešno prkose olovnom nebu – Amsterdam pleni čak i po lošem vremenu. Shvatam da mi kiša uopšte ne smeta kada putujem (dok mi izuzetno ide na živce u Beogradu), posmatram svoj žuti medvedoliki odraz u izlogu i srećno se osmehujem sebi u brk.

Nakon brzinskog upoznavanja sa užim centrom, prva stanica kulturnog oplemenjivanja bila je, naravno, Van Gogov muzej. Odmah u prizemlju vas dočekaju hronološki poređani autoportreti na kojima se, pored napredovanja njegove tehnike slikanja, neminovno vidi i uznapredovanje njegove bolesti. Originalni slikarski pribor, delovi pisama (više od 650 pisama je Vinsent uputio samo svom mlađem bratu Teu), skice... pravi mali kolekcionarski raj posvećen ovom osobenjaku. (Podrobniji izveštaj i utiske o muzeju možete pročitati na ovom linku)

Volim da sama lutam ulicama kada se nađem u novom gradu. Mapa u ruci (ona papirnata, old skul), prepustim se energiji grada i pustim ga da me vodi. Tako se najbolje upoznamo i zbližimo, i to je provereni način da mi priraste za srce. A kako mi ga je Amsterdam osvojio! To je grad gde su svi dobrodošli, gde se osećate kao kod kuće, gde ljudi znaju da uživaju u trenutku i žive; gde se ceni dobar srk kafe na kaldrmi pored kanala, gde je umetnost deo svakodnevnog života, gde je biciklom moguće prevesti i decu, i psa, i kofere i komode (o, da!); grad dijametralnih suprotnosti koje koegzistiraju u harmoniji. Grad u kome mogu da zamislim svoj život (što ne mogu reći za svaki), na toj istoj kaldrmi, kako kradem popodnevno sunce i pijem kafu, kako zalivam cveće na balkonu sa pogledom na kanal i nepregledan niz narandžastih krovova, kako sa tucetom lala ispod ruke idem u nabavku sira.

Sa tim nekim mislima prolazim kroz ulicu Nieuwendijk. Već je mrak, praznični izlozi i sijalice čine ulice tako udobnim. Svež vafl u jednoj, i kafa za poneti u drugoj ruci greju mi dlanove. Gužva je, ima mnogo turista, ali grad je i uprkos tome prijatan. Daje svakome prostora za disanje. Izlazim na trg Dam, nepregledan red ljudi koji čekaju da uđu u muzej Madame Tussauds (neka hvala, to ovog puta preskačem) i zvona koja se čuju sa vrha De Nieuwe Kerk (Nova Crkva). Stojim u gomili i upijam zvuke, pamtim kako onaj dečkić hrani goluba a ona grupa devojaka sa gomilom kesa u rukama žuri da se zgreje u pabu pored, grupa kineskih turista neprekidno maše svojim štapovima za selfi. Srk kafe, griz vafla, mogu da nastavim dalje.

Uličice, mostovi i kanali se smenjuju u nedogled. Unutrašnjost kuća isijava kroz velike prozore i otkriva šta rade njeni stanari. Evo ovaj gospodin pije vino i čita knjigu, ona porodica tamo večera, a ovaj ovamo svira klavir. Nigde u Amsterdamu nećete naći zavese na prozorima privatnih kuća. Sedim na klupici, brodić prolazi kroz kanal, a ja se igram omiljene igrice - izmišljam priče o svim tim ljudima, ko su i čime se bave. Totalno bih mogla da zamislim sebe kako živim u ovom gradu.

Osim kiše onog prvog dana, vreme je bilo blagonaklono prema nama. U sred novembra smo imali proleće. Krećemo se ka severu grada, ka Glavnoj železničkoj stanici. Sveže pecivo i slatkiši mame iz izloga ali i mirisom koji dopire iz pekara. U prolazu mi zapada za oko jedna devojčica zlatne kose koja sedi ispred pekare i jede svoj kroasan. Približavamo se glavnoj luci pored koje je i železnička stanica, jedini deo grada koji se može pohvaliti širinom. Pravimo krug preko jednog od najvećih parkinga za bicikle (razvila sam teoriju da ljudi jednostavno ostave svoj bicikl i kupe novi, jer ko bi trošio toliko vremena da ga pronađe u svom ovom haosu), prolazimo Centralnu biblioteku OBA i stižemo do muzeja nauke NEMO. U ovom delu grada su prisutni moderna gradnja, staklo i metal koji su zapravo u skladu sa gradnjom iz starog dela grada. Ostavljam Filipa u Nemu a ja produžavam do Ermitaža. Tako je, lepo ste pročitali, ruski Ermitaž je otvorio svoje „istureno“ odeljenje u Amsterdamu 2004. godine, na taj način slaveći svoju vezu sa Holandijom (Petar Veliki je proveo par godina u Amsterdamu izučavajući brodogradnju); i ovde se može videti selekcija dela iz kolekcije ruskog muzeja.

Probudila sam se u ranu zoru kada smo putovali nazad; senke drveća i svetlucanje inja poigravale su se sa nijansama purpurne i ljubičaste na nebu. Baš je mali vrag taj Amsterdam, uvuče vam se pod kožu i u srce onako neprimetno. Hvala ti, vraže, što si me probudio i učinio da se opet osetim živom.

*sve slike: Nina Simon. & friends

[Božićni] Medenjaci

*recept na kraju posta

Doba godine kada se prijatno ušuškam u stanu, upalim sve moguće sijalice i oživim novogodišnju čaroliju. Zasučem rukave, izvadim oklagiju, modlice i špriceve za ukrašavanje. Mesim, pečem, ukrašavam. Iza mene se cimerka bavi svojim rukotvorinama. U pozadini se čuje soundtrack iz nekog Woody Allanovog filma, pošto se tu nađemo na pola puta.

Upijam arome cimeta i đumbira zbog kojih ceo stan miriše na pravi dom i odiše toplinom. Čak sam i ćebe zavolela. I opet ide po hiljaditi put maratonsko repriziranje Harry Pottera, LOTR-a, Star Warsa i svih ostalih filmova koji su rezervisani za ovo doba godine. (neka je kliše, ali meni je lepo)

Obe nestrpljivo obigravamo oko medenjaka, ali zna se red:

- postaviti i dekorisati pozadinu za fotografisanje (naš verni pomoćnik, beli sto pored prozora, nikad ne posustane) ✓

- slikati do besvesti iz svih mogućih uglova dok se ne dobije zadovoljavajući rezultat ✓

- skakutati srećno uz napomene kako nam je lep i prazničan stan ✓

- degustirati medenjake uz omiljenu mešavinu čaja ✓

- još jedna runda veselog skakutanja kad se završi obrada fotografija ✓

Obožavam ove medenjake iz više razloga. Možete ih praviti u etapama, podeliti posao na par dana. Kada dođete do samog ukrašavanja više ćete mu se radovati, jer niste prethodnih par sati cupkali uz rernu. Što duže stoje, ukusniji su i mekši. A rok trajanja im je zaista dugačak. Dodajte svemu tome neku limenu kutiju sa prazničnim motivima, ukrasne kesice sa crvenom mašnom i vaš lepo promišljen poklon je spreman.

Božićni medenjaci

Sastojci:

testo
* 700g brašna
* 1 prašak za pecivo
* 4 jaja
* 250g šećera
* 150g meda
* 60g maslaca
* rendana korica narandže
* mešavina začina za medenjake (ako je nemate stavite cimet, mleveni muskatni oraščić, đumbir u prahu)

čokoladna glazura
* 200g tamne čokolade
* nekoliko kašika ulja

royal icing
* 1 belance
* 100-200g šećera u prahu (količina zavisi od veličine belanca)
* par kapi limuna

Priprema:

Brašno pomešati sa praškom za pecivo, pa mu dodati jaja promešana sa šećerom (bitno je ne mutiti mikserom, već blago umutiti ručno). Zatim dodati ugrejani med, rastopljeni margarin, začine i koricu narandže. Umesiti glatko testo, prekriti providnom folijom i ostaviti na sobnoj temperaturi preko noći do jedan dan.

Odstajalo testo još jednom blago premesiti, razvući na 0,5cm i vaditi modlom medenjake. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C, 5 minuta (ako se peku duže od 5-6 minuta previše će se stvrdnuti kada se ohlade).

Za glazuru otopiti na pari čokoladu sa uljem. Umakati samo gornju polovinu medenjaka i ostaviti preko noći na sobnoj temperaturi da se stegne.

Za royal icing, ručno umutite belance sa šećerom u prahu i par kapi limuna. Treba biti dovoljno gusto da se ne razliva kada se ukrašava.

Medenjake čuvajte u limenoj kutiji, na taj način će zadržati mekoću i pun ukus. Najbolji su kada odstoje par dana; a ako su kojim slučajem ispali malo tvrđi, samo dodajte par kriški jabuka u kutiju.

Uživajte u medenim praznicima!
N.

*recept i fotografije su takođe objavljeni u Plezir Magazinu
  Fotografije: Nina Simon.

"Nina, šta da radim?"

Dugo me nije bilo ovde. Predugo, zapravo. Iako mi je ovo moje mesto na momente mnogo nedostajalo, ponekad valja napraviti pauzu. Raščistiti neke stvari sam sa sobom, vratiti se opet svom unutrašnjem kosmosu. Vratiti se sa više elana, svežih ideja i projekata. Zato se sada neizmerno radujem ponovnom pisanju i češćem druženju s vama.

Jednom prilikom sam pričala sa kolegom na poslu, i rekao mi je kako ima karte viška za Gibonnijev koncert ali ga ne sluša i ne zna da li da ide. "Čekaj, a ti ideš večeras?" "Naravno, ne propuštam ga. Čovek je hodajuća ljubav. Veruj mi, nećeš se pokajati." Otišao je, oduševio se i sutradan mi se zahvaljivao. I tako je Nina osvojila Milanovo poverenje za preporuke. I tako je Milan nastavljao da pita "Nina, šta da radim?", a ona da odgovara. Milan srećan jer otkriva nove zanimljive stvari, Nina srećna jer barem na mali način doprinosi lepšem raspoloženju ljudi oko sebe. Jednom prilikom sam mu rekla "Ej, lakše bi bilo i tebi i meni da imam sajt 'Nina, šta da radim?' pa da tamo izigravam Dragu Savetu". Šalila sam se naravno, ali eto, on me shvatio ozbiljno i nakon par dana me u inboxu dočekao novi sajt. "Nina, šta da radim?" open for business! 

Isprva mi je bilo glupo da na njemu delim svoje preporuke. Svesna sam da se mnogima ne bi dopala muzika koja se meni sviđa, ne volimo svi da čitamo iste knjige ili da na određeni način provodimo slobodno vreme. Ali sam onda shvatila da bi ovo mogao da bude jedan mali zanimljiv eksperiment. Polazim od sebe - volim da širim svoje vidike i prihvatam tuđe preporuke. Ako mi se nešto svidi, odlično, bogatija sam za još jedno saznanje ili iskustvo. Ako ne, barem bolje upoznam sebe s te neke druge strane. Svakako je win-win situacija ako mene pitate. Te ako ste i vi osoba koja voli da razmišlja "van kutije", na pravom ste mestu :) 

Stoga trk na sajt i udarite par puta refresh. Ili ga se setite u trenucima dokolice. A ja odoh da se radujem kao malo dete novoj igrački, jer it's the little things that count, right? :)

[Winter] Wonderland

ph. Nevena Ćirić

Uvek imam "problem" kako započeti post. U glavi imam hiljadu reči i misli koje bih podelila s vama, a svaki početak ponekad zna da bude nezgodan. Te stoga hajde da se pravimo da sam ja ovde napravila dobar uvod, pa da pređemo odmah na suštinu. :)

Tradicionalno, kao i svake godine, javljam se u ovih par dana pred zaključenje još jednog perioda, kruga. Volim da pravim liste, da sumiram, da štikliram postignuto, da razrađujem ideje koje nisu još uvek stigle na red da se realizuju. Upravo zbog toga se radujem ovom periodu u godini, kada mogu da zastanem, razmislim i kažem sebi - Bravo! Bravo za svaku hrabrost na rizik, za svaki najmanji mogući uspeh koji i nije tako mali kada se umnoži sa još X istih. Naravno da nije sve uvek sjajno i da stvari ne idu uvek po planu, ali upravo u tome i jeste čar. Kada mislite da ste skrenuli sa zacrtane putanje, verujte, niste. Samo ste na putu da vam se dogode još lepše stvari koje je Život spremio i upakovao sa sve crvenom mašnicom na vrhu.

ph. Nevena Ćirić

Da se vratimo na onaj početak koji mi uvek zadaje muke... Kada ga jednom pređete, sve postaje mnogo lakše. Da parafraziram predivnu Jelenu (sa bloga Diotima) - jednom morate udariti glavom o zid, ali napravićete rupu koja će svakim sledećim pokušajem biti sve veća, a samim tim povećaćete i svoje prilike i mogućnosti. Kako ona voli da kaže, budite "gluve žabe" i oslanjajte se na svoj unutrašnji glas.

 Ja se svakog dana zahvaljujem na ovoj predivnoj i veoma uspešnoj godini i na ljudima koje imam u svom životu. Recite svakog dana barem jedno hvala, kada se probudite ujutru u toplom i ušuškanom krevetu. Ne morate naglas, dovoljno je i sebi u bradu. Ali postaćete svesniji koliko zapravo lepih stvari imate oko sebe, stvari koje su nepravedno zapostavljene usled nekih ne tako lepih, stvari koje zapravo čine naš život i naposletku, i nas same. E tada ćete već videti razliku kako je lakše fokusirati se na pozitivno, a onu drugu stranu medalje... pa nju ostavite usput, iza sebe, kao naučenu lekciju.

Ja vam u narednom periodu želim bezbroj prilika i mogućnosti, hrabrosti za iste i iskren osmeh koji će sijati iz vaših očiju. 

Do narednog čitanja, šaljem vam veliki zagrljaj,

N.

ph. Nevena Ćirić

Smallest Luxury Vol. 8

Hajde da damo još jednu odu trenucima zbog kojih zastanete, nasmejete se jer je, eto tako, bez nekih pompeznih razloga, život zaista lep; onda pogledate oko sebe u nadi da će mentalna slika tog trenutka ostati urezana u sećanje, a osećanje ispunjenosti biti tu sa svakim uzdahom.

Imam sreću da ako ja ne uspem fizički da zabeležim takve trenutke, tu su ljudi oko mene koji dele istu pasiju prema fotografiji. Sa njima volim ovu jesen, sunce koje zna kako da nam ide na ruku slobodnim vikendima, oblake koji čine šumarke i reke mističnim, miris kafe bez koje je već radni dan nepotpun, zvuke klavira i saksofona u ušuškanom stanu...

 malo dete se probudi uz žuto lišće i rezak vazduh

 hvatanje tog trenutka

trenutak kada otvorite svoj PurityBox

Faktor iznenađenja, prirodna kozmetika i preslatko pakovanje je ono što karakteriše ovaj koncept. PurityBox je nešto što bih preporučila svima koji žele da obraduju sebe, mamu, svog dragog ili nekog mališana kvalitetnim preparatima. A kako su nam praznici već iza ćoška, eto dobre ideje. :)

 za mirisan stan i lepa jutra

Celebration Time!

Lep je osećaj kada se osvrnete i vidite koliko ste postigli u samo par meseci, a kamoli u poslednjih godinu dana. Još kada znate da su visoki rezultati tu isključivo zbog ličnog rada i truda, zadovoljstvo je neuporedivo veće. Mnogo je (lepih) razloga zašto me tako dugo nije bilo ovde, ali s vremena na vreme je potreban i off period kako bi se stvari kristalizovale.

Zima i proleće su protekli u znaku nadanja, planiranja i prvih koraka, leto u znaku rada, a onda je došla jesen i moj voljeni Septembar za ubiranje plodova.

Ovaj Septembar je bio pravi mesec slavlja. Slavila sam hrabrost da neke stvari stavim na kocku kako bih od života dobila više i bolje, jer ako ne rizikujete ne možete ništa ni da očekujete. I kada mislite da vam je život lupio šamar, iza ćoška vas sačekaju par novih mogućnosti kojima se (najčešće) niste ni nadali. Tako da se opet nalazite u problemu - ali ako mene pitate to su slatke muke - koju opciju je najbolje izabrati. Sve je to nekako stiglo u vreme kada sam sa rođendanskih kapkejkova duvala svećicu br. 25. 

A onda smo slavile 10 godina jednog divnog prijateljstva koje je tu da ostane zauvek, što je protekla dekada i pokazala. Slavila se i ljubav dvoje ljudi, meni najbližih i najdražih. Naravno da sam ja morala da umešam svoje prste u dekoraciju, a neprospavane noći su otišle u zaborav kada sam videla konačan rezultat i njihov osmeh.

Obeležio se još jedan jubilej - naš Plezir magazin je proslavio svoj prvi rođendan. U ime toga nas četiri smo se našle na naslovnoj za rođendanski broj. Hvala Teodori na ukazanom poverenju da pišem za časopis, i hvala svima vama koji nas čitate. Prelistajte još jednom slavljenički broj dok nam za par dana ne stigne novi, oktobarski.

Last but not least, ne mogu a da ne pomenem još jedan rođendan koji smo obeležili početkom oktobra. Književni klub "Prejaka reč" je proslavio svoju desetu godinu postojanja. To nije običan književni klub, to je moj drugi dom gde sam stekla prijatelje koji su mi pomogli da se pronađem kada mi je to bilo najpotrebnije, čiji će izbor književnosti da vas prodrma i natera da preispitate sebe. Za sve vas koji volite dobru pisanu reč, ovo je moja najiskrenija preporuka.

I još jedno hvala svima vama koji ste svraćali na moj online kutak i dok sam bila "na pauzi". Sada ćemo se čitati redovnije, da i dalje slavimo male lepe trenutke.

Do sledećeg čitanja, ne dajte da vas zavara nežna spoljašnost jer stvari koje deluju krhko često su najjače.

N.

Getaway: Agios Lavrentios, Greece

photos: via

Radovala sam se prošlog vikenda kada je kišu zamenio sneg, a ja ostavljala tragove po još netaknutom belom pokrivaču. Radovala sam se i sutradan ujutru kada mi je pogled nakon buđenja odlutao do prozora i spazio zimsku idilu. Sada, nakon samo nedelju dana, dovoljno je bilo snega i hladnoće. Misli mi lutaju ka onom proleću u sred decembra.

A gde je proleće, tu je i sunce, onaj poseban miris u vazduhu i doručak na otvorenom. Gde? U Grčkoj. Ali ne turističkoj, komercijalnoj i pretrpanoj-gužvom Grčkoj, već u onoj skromnoj, skrivenoj od tuđih pogleda. U malenom selu Agios Lavrentios, u restauriranoj vodenici iz XIX veka. Sa pogledom na grčke planine i zelenilo, maslinama i vinom na verandi za jutarnje sunce, i kaminom za prohladne večeri.

Već sam zauzela mesto pored ograde, posmatram Pelion i nazdravljam sledećoj destinaciji...

*Dragi moji,

kako se ljudi vremenom menjaju i sazrevaju, tako je i za ovo moje online "ćoše" došlo vreme da vam se predstavi u novom ruhu. Na blogu vas čeka isti koncept ali u redizajniranom okruženju. Veliko hvala Dragoslavu Tošiću što je istrpeo sve moje instrukcije i napravio logo kakav sam želela.

Željno iščekujem vaše utiske o novom izgledu bloga, ali i o ovom postu.*

Pretty Amazing

photo: Pinterest

Ako je prošla godina bila velika i bitna, ova je još veća i još bitnija. Još jedna prekretnica u dobrom smeru, jer drugačije ne prihvatam. Značajne stvari koje sam zacrtala sam uspešno štiklirala sa liste, a one naizgled male... pa, one su još više doprinele "+" koloni. U ovu godinu sam ušla sa osmehom, dok izlazim sa još većim. A svaka naredna će premašivati onu prethodnu. Jer sam ja tako odlučila. I to je ono najbitnije, ako mene pitate, kada se sve izvaga i podvuče crta. 

Željno iščekujem ovu novu godinu, unapred se radujem uspesima koje planiram da ostvarim, a onim neplaniram najlepšim poručujem da sam spremna i za njih. Od sutra prvo poglavlje je Nova Prilika. Ugrabite je i nastavite svoju priču. Iskreno se nadam da niste ona ista osoba koja ste bili prošle godine u ovo vreme, jer to onda znači da vam je godina prošla uzalud. Nadam se da ste učili iz grešaka i shvatili da sreća prati hrabre (oprostićete mi ovog puta na ovakvom klišeu, ali priznajte da je tačan). Nadam se da ste izvukli ono najbolje iz svake lekcije koju vam je život priredio ove godine. Znam da ja jesam.

Dobre stvari zahtevaju vreme. Dajte im ga, ali isto tako ne prepuštajte sve stvari slučaju. A što se mene tiče... sebi želim ove godine Rusiju na hiljadu magičnih mogućih načina. I nazdravljam novim prijateljstvima, izazovima koje ću uspešno pokoriti i još lepšim malim trenucima koji strpljivo čekaju iza ćoška.

Do sledećeg čitanja u novoj godini i promenama koje vas ubrzo čekaju na ovom online kutku... N.

Applause, applause...

copyright © Cosmopolitan Srbija / Andreja Damnjanović / Nemanja Novaković

Ovo, nažalost, više nije tako sveža vest, ali konačno je i ona došla na red ovde i zaslužuje da je podelim sa vama.

Prema odluci redakcije Cosmopolitana, našla sam se na naslovnoj strani izdanja Cosmopolitan Index za oktobar 2013. godine. To znači da sam pobednica u Cosmo studentskoj nagradi, da sam davala intervjue, uživala na brojnim snimanjima sa ekipom Cosma i njihovim saradnicima... Slikanje za naslovnu je proteklo u posebnoj, pozitivnoj atmosferi, i neizmerno mi je drago što sam imala priliku da učestvujem u ovakvom projektu, upoznam kreativne ljude koji obožavaju svoj posao i rade ga sa velikim žarom, kao i da ponesem sa sobom tako lepe uspomene. Posebno i veliko hvala mojoj Dini koja me je prijavila za učestvovanje u ovom projektu!

Donosim vam par stranica iz časopisa, a ako vas interesuje da pročitate intervju samo otvorite sliku u novom tabu i zumirajte :)

Cosmopolitan Index Srbija, oktobar 2013.

Photo: Andreja Damnjanović & Nemanja Novaković

Modne urednice: Marija Pejović & Sara Gak

Šminka: Aleksandra Orlandić Sretković

Frizura: Hair Studio Prostor

Time što sam se našla na naslovnoj strani Cosmo Indexa, dobila sam privilegiju i da me predstave u regularnom izdanju Cosmopolitana Srbija za mesec novembar 2013., u okviru  rubrike AAA (Aktivna Aktuelna Atraktivna).

Cosmopolitan Srbija, novembar 2013.

Photo: Andreja Damnjanović

Modne urednice: Marija Pejović & Sara Gak

Šminka: Aleksandra Orlandić Sretković

Frizura: Hair Studio Prostor

DIY Cake Toppers Tutorijal

Photo: Nina Simon.

Verujem da ste već upoznati sa online magazinom Plezir. U novembarskom broju sam vam, između ostalog, bila pripremila i DIY tutorijal za ukrase za tortu. Sada ih donosim i ovde, korak po korak.

Ovo je osnovna ideja, a vi je možete po potrebi i želji izmeniti i prilagoditi. Zastavice ukrasite prugicama, ili ih napravite od nekog dezeniranog papira. Natpis će biti u skladu sa prilikom za koju pravite tortu. Ili jednostavno napravite manje verzije istih i ukrasite kapkejke.

U tome je i lepota ovakvih stvari - neka vas vodi mašta, ako zatreba inspirišite se na Pinterestu, uložite malo truda i vremena kako biste obradovali sebi drage ljude.

Korak 1. - Materijal koji vam je potreban za zastavice je sledeći: u ovom slučaju pak-papir, konac ili tanka satenska traka, 2 štapića (ja sam koristila one za ražnjiće) i lepak za papir.
Od papira isecite rombove i presavijte ih po dijagonali. Ja sam se odlučila za tri romba jer je torta bila manja, ali vi možete ubaciti koliko hoćete zastavica.

Korak 2. - Presavijene rombove zalepite oko konca, tj. trake. Ukrasite ih po želji. Ja sam koristila lak za nokte za ukrašavanje.

Korak 3. - Vežite krajeve konca oko štapića, što bliže vrhu, i zastavice su gotove! Sada prelazimo na izradu natpisa.

Korak 4. - Odštampajte željeni natpis, isecite skalpelom i precrtajte na karton u boji. Ako boja kartona nije previše tamna, štampajte natpis direktno na njemu. Zatim skalpelom pažljivo isecite slova.

Korak 5. - Sa zadnje strane zalepite natpis na 2 štapića, i pustite da se dobro osuši.

Korak 6. - Ukrasite tortu :)

Dok ne izađe decembarski broj magazina Plezir (sa nekim novogodišnjim iznenađenjima za čitaoce :), prelistajte aktuelni novembarski (klik, klik).

Celebrations

Zašto volim jesen? Mnogo je razloga. Jedan od njih je i taj što sam u ovo doba pre dve godine (i jedan dan, ako ćemo da budemo tačni) odlučila da pokrenem ovo svoje online mestašce. Dugo sam razmišljala, vagala, kao i oko svega ostalog. I rekoh - što da ne, i ne mogu vam opisati koliko mi je drago što sam se odlučila na taj korak. Tokom poslednje dve godine, ovo mesto je moja inspiracija zajedno sa svima vama. Pišem zbog sebe, spoznajem se na još jedan način, a ako usput uspem da izmamim osmeh na lice barem jednom od vas - to mi je i više nego dovoljno. Veliko vam hvala što me i dalje pratite na ovom mom virtuelnom proputovanju!

Naslov kaže Celebrations. Simbolično, ne samo zbog blog-o-rođendana. Činjenica je da u ovom periodu imam dosta stvari koje bi trebalo proslaviti, radovati se, nastaviti... kako one velike, tako i one male koje su možda i značajnije jer nas prate svakodnevno. Zato, čak i ako vam se ne čini potrebnim, za svaki "mali" uspeh čestitajte sebi, nabacite osmeh na lice i podelite ga udvoje. Jer vredi. Jer je tako lepše.

A ja nastavljam da uživam u promenama koje (mi) jesen uvek donosi. Radujem se prohladnom jutru, dok grejem ruke pečenim kestenom. Topla čokolada i topla ešarpa su sve učestalije. Sunce mi uvek izmami osmeh na lice i grabim ga sebično svakog dana. Čak je i nosić našao toplo utočište u njegovom šalu.