Kako volim kada mi dodje lenj dan. Neradni usred radne nedelje. Pa još usred zime. Neka pada sneg, ja ću da ga posmatram samo kroz prozor. I tako je lepo. Doručak u krevetu, i slatkiši. Mnogo slatkiša, bez griže savesti. I mekani široki džemper i soknice. Lenjo kuvanje čaja, pa listanje omiljenog časopisa, pa knjige. Srk, gric. Opet časopis, i neka draga poezija. Pa onda na internet po dnevnu dozu inspiracije. Još jedan srk i gric. A onda dugo opuštanje u mehurićima uz omiljenu muziku. Pa šprc šprc šprc omiljenog parfema. Šetnja Parizom, u zalazak sunca i posle kiše, sa osmehom...pa i neka je samo u mojim mislima - meni je lepo. Onda natrag u zagrljaj, topao i ušuškan. Srk mleka i gric kolačića pre spavanja. Baš volim ovakve dane.
Ziveli lenji dani!!! ♥
ReplyDeleteMislim da u nekoj od deklaracija o ljudskim pravima stoji i pravo čovjeka na dokolicu! Dakle, samo naprijed, ponekad je baš fino biti lijen! Predivne fotke! :)
ReplyDeleteAmen to that! :))
DeleteOmamljena fotkicama! Kakav je dan danas i jeste samo za lencarenje :)
ReplyDelete