Dec 30, 2015

[Božićni] Medenjaci



*recept na kraju posta

Doba godine kada se prijatno ušuškam u stanu, upalim sve moguće sijalice i oživim novogodišnju čaroliju. Zasučem rukave, izvadim oklagiju, modlice i špriceve za ukrašavanje. Mesim, pečem, ukrašavam. Iza mene se cimerka bavi svojim rukotvorinama. U pozadini se čuje soundtrack iz nekog Woody Allanovog filma, pošto se tu nađemo na pola puta.
Upijam arome cimeta i đumbira zbog kojih ceo stan miriše na pravi dom i odiše toplinom. Čak sam i ćebe zavolela. I opet ide po hiljaditi put maratonsko repriziranje Harry Pottera, LOTR-a, Star Warsa i svih ostalih filmova koji su rezervisani za ovo doba godine. (neka je kliše, ali meni je lepo)
Obe nestrpljivo obigravamo oko medenjaka, ali zna se red:
- postaviti i dekorisati pozadinu za fotografisanje (naš verni pomoćnik, beli sto pored prozora, nikad ne posustane) 
- slikati do besvesti iz svih mogućih uglova dok se ne dobije zadovoljavajući rezultat 
- skakutati srećno uz napomene kako nam je lep i prazničan stan 
- degustirati medenjake uz omiljenu mešavinu čaja 
- još jedna runda veselog skakutanja kad se završi obrada fotografija 


Obožavam ove medenjake iz više razloga. Možete ih praviti u etapama, podeliti posao na par dana. Kada dođete do samog ukrašavanja više ćete mu se radovati, jer niste prethodnih par sati cupkali uz rernu. Što duže stoje, ukusniji su i mekši. A rok trajanja im je zaista dugačak. Dodajte svemu tome neku limenu kutiju sa prazničnim motivima, ukrasne kesice sa crvenom mašnom i vaš lepo promišljen poklon je spreman.

Božićni medenjaci

Sastojci:

testo
* 700g brašna
* 1 prašak za pecivo
* 4 jaja
* 250g šećera
* 150g meda
* 60g maslaca
* rendana korica narandže
* mešavina začina za medenjake (ako je nemate stavite cimet, mleveni muskatni oraščić, đumbir u prahu)

čokoladna glazura
* 200g tamne čokolade
* nekoliko kašika ulja

royal icing
* 1 belance
* 100-200g šećera u prahu (količina zavisi od veličine belanca)
* par kapi limuna

Priprema:

Brašno pomešati sa praškom za pecivo, pa mu dodati jaja promešana sa šećerom (bitno je ne mutiti mikserom, već blago umutiti ručno). Zatim dodati ugrejani med, rastopljeni margarin, začine i koricu narandže. Umesiti glatko testo, prekriti providnom folijom i ostaviti na sobnoj temperaturi preko noći do jedan dan.
Odstajalo testo još jednom blago premesiti, razvući na 0,5cm i vaditi modlom medenjake. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C, 5 minuta (ako se peku duže od 5-6 minuta previše će se stvrdnuti kada se ohlade).
Za glazuru otopiti na pari čokoladu sa uljem. Umakati samo gornju polovinu medenjaka i ostaviti preko noći na sobnoj temperaturi da se stegne.
Za royal icing, ručno umutite belance sa šećerom u prahu i par kapi limuna. Treba biti dovoljno gusto da se ne razliva kada se ukrašava.
Medenjake čuvajte u limenoj kutiji, na taj način će zadržati mekoću i pun ukus. Najbolji su kada odstoje par dana; a ako su kojim slučajem ispali malo tvrđi, samo dodajte par kriški jabuka u kutiju.

Uživajte u medenim praznicima!
N.

*recept i fotografije su takođe objavljeni u Plezir Magazinu
  Fotografije: Nina Simon.


Nov 11, 2015

"Nina, šta da radim?"


Dugo me nije bilo ovde. Predugo, zapravo. Iako mi je ovo moje mesto na momente mnogo nedostajalo, ponekad valja napraviti pauzu. Raščistiti neke stvari sam sa sobom, vratiti se opet svom unutrašnjem kosmosu. Vratiti se sa više elana, svežih ideja i projekata. Zato se sada neizmerno radujem ponovnom pisanju i češćem druženju s vama.

Jednom prilikom sam pričala sa kolegom na poslu, i rekao mi je kako ima karte viška za Gibonnijev koncert ali ga ne sluša i ne zna da li da ide. "Čekaj, a ti ideš večeras?" "Naravno, ne propuštam ga. Čovek je hodajuća ljubav. Veruj mi, nećeš se pokajati." Otišao je, oduševio se i sutradan mi se zahvaljivao. I tako je Nina osvojila Milanovo poverenje za preporuke. I tako je Milan nastavljao da pita "Nina, šta da radim?", a ona da odgovara. Milan srećan jer otkriva nove zanimljive stvari, Nina srećna jer barem na mali način doprinosi lepšem raspoloženju ljudi oko sebe. Jednom prilikom sam mu rekla "Ej, lakše bi bilo i tebi i meni da imam sajt 'Nina, šta da radim?' pa da tamo izigravam Dragu Savetu". Šalila sam se naravno, ali eto, on me shvatio ozbiljno i nakon par dana me u inboxu dočekao novi sajt. "Nina, šta da radim?" open for business! 



Isprva mi je bilo glupo da na njemu delim svoje preporuke. Svesna sam da se mnogima ne bi dopala muzika koja se meni sviđa, ne volimo svi da čitamo iste knjige ili da na određeni način provodimo slobodno vreme. Ali sam onda shvatila da bi ovo mogao da bude jedan mali zanimljiv eksperiment. Polazim od sebe - volim da širim svoje vidike i prihvatam tuđe preporuke. Ako mi se nešto svidi, odlično, bogatija sam za još jedno saznanje ili iskustvo. Ako ne, barem bolje upoznam sebe s te neke druge strane. Svakako je win-win situacija ako mene pitate. Te ako ste i vi osoba koja voli da razmišlja "van kutije", na pravom ste mestu :) 


Stoga trk na sajt i udarite par puta refresh. Ili ga se setite u trenucima dokolice. A ja odoh da se radujem kao malo dete novoj igrački, jer it's the little things that count, right? :)


Dec 31, 2014

[Winter] Wonderland

ph. Nevena Ćirić
Uvek imam "problem" kako započeti post. U glavi imam hiljadu reči i misli koje bih podelila s vama, a svaki početak ponekad zna da bude nezgodan. Te stoga hajde da se pravimo da sam ja ovde napravila dobar uvod, pa da pređemo odmah na suštinu. :)

Tradicionalno, kao i svake godine, javljam se u ovih par dana pred zaključenje još jednog perioda, kruga. Volim da pravim liste, da sumiram, da štikliram postignuto, da razrađujem ideje koje nisu još uvek stigle na red da se realizuju. Upravo zbog toga se radujem ovom periodu u godini, kada mogu da zastanem, razmislim i kažem sebi - Bravo! Bravo za svaku hrabrost na rizik, za svaki najmanji mogući uspeh koji i nije tako mali kada se umnoži sa još X istih. Naravno da nije sve uvek sjajno i da stvari ne idu uvek po planu, ali upravo u tome i jeste čar. Kada mislite da ste skrenuli sa zacrtane putanje, verujte, niste. Samo ste na putu da vam se dogode još lepše stvari koje je Život spremio i upakovao sa sve crvenom mašnicom na vrhu.

ph. Nevena Ćirić
Da se vratimo na onaj početak koji mi uvek zadaje muke... Kada ga jednom pređete, sve postaje mnogo lakše. Da parafraziram predivnu Jelenu (sa bloga Diotima) - jednom morate udariti glavom o zid, ali napravićete rupu koja će svakim sledećim pokušajem biti sve veća, a samim tim povećaćete i svoje prilike i mogućnosti. Kako ona voli da kaže, budite "gluve žabe" i oslanjajte se na svoj unutrašnji glas.

 Ja se svakog dana zahvaljujem na ovoj predivnoj i veoma uspešnoj godini i na ljudima koje imam u svom životu. Recite svakog dana barem jedno hvala, kada se probudite ujutru u toplom i ušuškanom krevetu. Ne morate naglas, dovoljno je i sebi u bradu. Ali postaćete svesniji koliko zapravo lepih stvari imate oko sebe, stvari koje su nepravedno zapostavljene usled nekih ne tako lepih, stvari koje zapravo čine naš život i naposletku, i nas same. E tada ćete već videti razliku kako je lakše fokusirati se na pozitivno, a onu drugu stranu medalje... pa nju ostavite usput, iza sebe, kao naučenu lekciju.

Ja vam u narednom periodu želim bezbroj prilika i mogućnosti, hrabrosti za iste i iskren osmeh koji će sijati iz vaših očiju. 

Do narednog čitanja, šaljem vam veliki zagrljaj,
N.

ph. Nevena Ćirić

Nov 30, 2014

Smallest Luxury Vol. 8


Hajde da damo još jednu odu trenucima zbog kojih zastanete, nasmejete se jer je, eto tako, bez nekih pompeznih razloga, život zaista lep; onda pogledate oko sebe u nadi da će mentalna slika tog trenutka ostati urezana u sećanje, a osećanje ispunjenosti biti tu sa svakim uzdahom.

Imam sreću da ako ja ne uspem fizički da zabeležim takve trenutke, tu su ljudi oko mene koji dele istu pasiju prema fotografiji. Sa njima volim ovu jesen, sunce koje zna kako da nam ide na ruku slobodnim vikendima, oblake koji čine šumarke i reke mističnim, miris kafe bez koje je već radni dan nepotpun, zvuke klavira i saksofona u ušuškanom stanu...

 malo dete se probudi uz žuto lišće i rezak vazduh

 hvatanje tog trenutka

trenutak kada otvorite svoj PurityBox

Faktor iznenađenja, prirodna kozmetika i preslatko pakovanje je ono što karakteriše ovaj koncept. PurityBox je nešto što bih preporučila svima koji žele da obraduju sebe, mamu, svog dragog ili nekog mališana kvalitetnim preparatima. A kako su nam praznici već iza ćoška, eto dobre ideje. :)


 za mirisan stan i lepa jutra


Oct 11, 2014

Celebration Time!


Lep je osećaj kada se osvrnete i vidite koliko ste postigli u samo par meseci, a kamoli u poslednjih godinu dana. Još kada znate da su visoki rezultati tu isključivo zbog ličnog rada i truda, zadovoljstvo je neuporedivo veće. Mnogo je (lepih) razloga zašto me tako dugo nije bilo ovde, ali s vremena na vreme je potreban i off period kako bi se stvari kristalizovale.
Zima i proleće su protekli u znaku nadanja, planiranja i prvih koraka, leto u znaku rada, a onda je došla jesen i moj voljeni Septembar za ubiranje plodova.


Ovaj Septembar je bio pravi mesec slavlja. Slavila sam hrabrost da neke stvari stavim na kocku kako bih od života dobila više i bolje, jer ako ne rizikujete ne možete ništa ni da očekujete. I kada mislite da vam je život lupio šamar, iza ćoška vas sačekaju par novih mogućnosti kojima se (najčešće) niste ni nadali. Tako da se opet nalazite u problemu - ali ako mene pitate to su slatke muke - koju opciju je najbolje izabrati. Sve je to nekako stiglo u vreme kada sam sa rođendanskih kapkejkova duvala svećicu br. 25. 


A onda smo slavile 10 godina jednog divnog prijateljstva koje je tu da ostane zauvek, što je protekla dekada i pokazala. Slavila se i ljubav dvoje ljudi, meni najbližih i najdražih. Naravno da sam ja morala da umešam svoje prste u dekoraciju, a neprospavane noći su otišle u zaborav kada sam videla konačan rezultat i njihov osmeh.
Obeležio se još jedan jubilej - naš Plezir magazin je proslavio svoj prvi rođendan. U ime toga nas četiri smo se našle na naslovnoj za rođendanski broj. Hvala Teodori na ukazanom poverenju da pišem za časopis, i hvala svima vama koji nas čitate. Prelistajte još jednom slavljenički broj dok nam za par dana ne stigne novi, oktobarski.


Last but not least, ne mogu a da ne pomenem još jedan rođendan koji smo obeležili početkom oktobra. Književni klub "Prejaka reč" je proslavio svoju desetu godinu postojanja. To nije običan književni klub, to je moj drugi dom gde sam stekla prijatelje koji su mi pomogli da se pronađem kada mi je to bilo najpotrebnije, čiji će izbor književnosti da vas prodrma i natera da preispitate sebe. Za sve vas koji volite dobru pisanu reč, ovo je moja najiskrenija preporuka.

I još jedno hvala svima vama koji ste svraćali na moj online kutak i dok sam bila "na pauzi". Sada ćemo se čitati redovnije, da i dalje slavimo male lepe trenutke.
Do sledećeg čitanja, ne dajte da vas zavara nežna spoljašnost jer stvari koje deluju krhko često su najjače.

N.