Koliko god se trudila da nadmudrim sunce i sačuvam svoj svetli (čitaj: porcelanski) ten, čini mi se da je ono uvek na korak ispred mene. Iako se donekle krijem od njega ispod ešarpe, ne mogu da ne primetim da mi svake godine otvara nove vidike. Kako mi prolećno sunce svake godine daje osećaj nove nade, tako mi ovo letnje govori da sam na korak od ostvarenja raznih želja.
Ovih dana Beograd mi miriše na Rusiju, na mistično, poetično, slobodno. Na istraživački rad i uranjanje u materiju koja obuzima do srži. Na naučnu konferenciju koja vraća veru u izabrani poziv i podseća koliko ima talentovanih ljudi sličnih/istih interesovanja.
Dok na Kaleniću "vrište" boje i mirisi, pozivaju me da se prihvatim varjače i po x put napravim još jedan kolač. Šarene tezge inspirišu, ovaj grad u sred leta inspiriše.
Kao što sam već rekla, pauzu i još jednu inspiraciju u nizu u letnje dane tražim u belim enterijerima. Smiruju, hlade, poput belog platna otvaraju mogućnost za nove ideje.
Rekla bih da me i ove godine čeka veliko leto i još veća jesen. Sama pomisao na to je već dovoljna inspiracija. Gde vi nalazite svoju? :)
